LJUBICA MARIĆ
(1909-2003)
"Ljubica Marić je upotrebila čitav arsenal savremene muzike da bi ostvarila visoki cilj. Ona govori iz dubine svoje duše, jasnim i impresivnim jezikom...", reči su Dmitrija Šostakoviča o muzici Ljubice Marić. Njenu muziku i originalnost izraza hvalili su i drugi veliki umetnici 20. veka, poput Bartoka, Lutoslavskog, Habe, Nikolaja Slonimskog (Nicolas Slonimsky), Hermana Šerhena (Hermann Schrechen) i Marijusa Flothausa (Marius Flothuis). Svi oni su smatrali da dela Ljubice Marić spadaju među najveća muzička ostvarenja 20. veka.
Rođena u Kragujevcu (Srbija), 18. marta 1909, jedan od najvećih srpski kompozitora, Ljubica Marić, prešla je ogroman umetnički i intelektualni put da bi, svojim muzičkim delima, omogućila srpskoj muzici dostojno mesto u evropskoj muzičkoj baštini. Ona je 1929. godine prva ponela diplomu kompozicije stečenu školovanjem u Srbiji. Na Državnom Konzervatorijumu u Pragu, Jozef Suk ju je primio na poslediplomske studije, a za vreme tih studija ona je pobrala velike uspehe na festivalima u Amsterdamu, Strazburu i Pragu. O njoj su kritičari pisali kao o genijalno obdarenoj ženi, a njenu muziku promovisao je veliki pobornik savremene muzike, Herman Šerhen. Najznačajniji kamerni ansambli i orkestri izvodili su njenu muziku, kojima je često sama dirigovala, a Alojz Haba joj je ponudio mesto asistenta na Odeljenju za četvrtstepenu muziku Državnog Konzervatorijuma u Pragu. Drugi svetski rat je omeo nastavak njene međunarodne karijere, pa je ona najveći deo svog života provela u Beogradu, živeći povučeno i komponujući izvanredna dela. Bavila se i likovnom umetnošću, pisala je i filozofsku poeziju, bila je profesor Muzičke akademije u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Ljubica Marić je prvi kompozitor ikada koji je upotrebio crkvenu muziku vizantijskog porekla u neliturgijskim delima. U svojim kompozicijama ona je ostvarila visoko originalnu sintezu srednjevekovne muzike i avangardnih iskustava muzike 20. veka, stvarajući dela potresne filozofske liričnosti. Njena muzika je najavila nastanak postmodernizma i minimalizma, a bila je i preteča Arvo Perta (Arvo Pärt) i Džona Tavenera (John Tavener).
Pred kraj njenog života, muzika Ljubice Marić ponovo je sa oduševljenjem prihvaćena u velikim evropskim muzičkim centrima Holandije, Nemačke i Velike Britanije. U Amsterdamu se održao čitav niz koncerata njene muzike, izdat je kompakt-disk sa kamernom muzikom, Fondacija KölnMusik naručila je od nje novu kompoziciju, izdavačka kuća Furore Verlag iz Kasela objavljuje partiture svih njenih muzičkih dela, a diskografska kuća Chandos izdala je kompakt-disk sa njenim najreprezentativnijim kompozicijama. O Ljubica Marić govori se kao o jednom od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca druge polovine 20. veka.
